Srbija   Društvo   Najvažnije  

Danas je Vidovdan, najsvetiji dan srpskog naroda

Vidovdan je zvanični državni praznik u Srbiji, u znak sećanja i poštovanja prema svima koji su stradali za otadžbinu.
Danas je Vidovdan, najsvetiji dan srpskog naroda

FOTO: Prinscreen/SPC

Srpska pravoslavna crkva na Vidovdan obeležava uspomenu na Svetog mučenika kneza Lazara, kao i na druge koji su postradali za veru i otadžbinu. Knez Lazar je stradao u Boju na Kosovu 1389, od turske ruke.

Ta bitka postala je ključna odrednica srpske istorije, pre svega zbog svesne žrtve.

U boju je poginuo i sultan Murat, što je jedinstven slučaj u turskoj istoriji.

Sticajem neobičnih okolnosti Vidovdan se pokazao kao važan datum u nizu momenata srpske prošlosti.

U tom smislu najčešće se ima u vidu da je upravo na Vidovdan 1914, Gavrilo Princip ubio Franca Ferdinanda Habzburškog, prestolonaslednika Austrougarske. Što se ispostavilo kao početak Prvog svetsog rata.

Upravo na Vidovdan potpisan je 1919. Versajski mirovni sporazum, između zemalja Antante i Nemačke, vinovnice Prvog svetskog rata.

Plod srpske pobede u tom ratu bilo je obrazovanje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, čime su ostvareni srpski ratni ciljevi i okupljanje pod jednim državnim krovom zemalja za koje je Srbija bila zainteresovana. U to vreme, to je doživljeno kao konačno ostvarenje nacionalnih ciljeva.

Na Vidovdan 1921, godine Ustavotvorna Skupština Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca izglasala je prvi Ustav zajedničke drzave, koji će biti zapamćen kao – Vidovdanski.

Država je proglašena ustavnom, parlamentarnom monarhijom s dinastijom Karađorđević na čelu.

Ustav je važio do 1929. kada ga je kralj Aleksandar Karađorđević suspendovao pošto je zaveo ličnu vladu kako bi stabilizovao prilike u zemlji.

Godine 1881, potpisana je Tajna konvencija između Srbije i Austrougarske, plod razočarenja kneza Milana Obrenovića ponašanjem Rusije, počev još od nametanja Sanstefanskog sporazuma marta 1878, kada je Rusija pokušala, na štetu Srba, da stvori Veliku Bugarsku. Velike sile su potom na Berlinskom kongresu delom izašle u susret srpskim težnjama, pored teritorijalnog proširenja priznata je i potpuna suverenost.

Srbiji je Tajnom konvencijom obezbeđen mir, stabilnost, i ozbiljan ekonomski uspon tokom narednih decenija, kako je to tumačio Slobodan Jovanović.

Na Vidovdan 1948, u Bukureštu je objavljena Rezolucija o stanju u KPJ kojom je sovjetski vođa Staljin, posredstvom Informacionog biroa komunističkih partija (Informbiro ili Kominform) osporio vrh KPJ. Rezolucijom su pozvane zdrave snage da zbace čelnike KPJ,zbog revizionizma.

Pokazaće se, taj događaj, odnosno odbacivanje Rezolucije Informbiroa, trasiraće potonju nesvrstanu politiku Jugoslavije.

Godine 2001, upravo na Vidovdan, Tribunalu za bivšu Jugoslaviju u Hagu, izručen je Slobodan Milošević, prethodno predsednik Srbije i Savezne republike Jugoslavije.

Tadašnja vlast u Srbiji tvrdila je potom da je to bila neobična slučajnost, odnosno da niko od njih nije ni shvatio, u konkretnoj situaciji, o kom datumu je reč.