Svetski dan vlažnih staništa

Najznačajnija vlažna staništa oko celog Potamišja su lokaliteti Pečena slatina (Baranda), Ribnjak Sakule i okolina, Ribnjak Baranda sa okolinom, Venčov vinograd (Opovo – Baranda), Vodica – Trnovača (Baranda), Vlaški rit (Opovo), poplavne šume uz desnu obalu Tamiša kod Sefkerina.

Za potamiška vlažna staništa između Sakula i Sefkerina karakterističan je izuzetno bogat biodiverzitet gde egzistiraju brojne vrste flore i faune, a posebno su značajne zbog prisutne ornitofaune gde je zabeleženo 227 vrsta ptica.

Važna podrška životu na Planeti jesu svakako ekosistemi vlažnih područja. Obezbeđuju brojne ekosistemske usluge koje su od vitalnog značaja za život ljudi i ekonomiju, predstavljajući moćna rešenja za obezbeđenje zdravlja, borbu protiv siromaštva, ublažavanje klimatskih promena i održivi razvoj.

 Biodiverzitet na ovim lokalitetima buja, ovde egzistiraju brojne vrste flore i faune, a posebno su značajne zbog prisutne ornitofaune gde je zabeleženo 227 vrsta ptica. 

Obezbeđuju nam čistu vodu, štite nas od poplava i ublažaju efekate klimatskih promena. Nasa je odgovornost da brinemo o njima. 

Prirodni rezervoari su kao plavna područja i ona omogućavaju skladištenje velikih količina vode iz kojih se ona postepeno i bezbedno oslobađa u reke i podzemne vode. Ukoliko se plavna područja izgradnjom nasipa odvoje od rečnih korita, u tom slučaju se smanjuje zadržavanje poplavnih voda i samim tim rizik od poplava je veći. Neophodno je obnoviti što više vlažnih staništa, kako bi reke dobile više prostora za svoju prirodnu dinamiku koja najbolje reguliše velike plavne talase.

Ovakvih prirodnih sistema odbrane od poplava bi trebalo biti znatno više. Neophodan je jedinstven i transparentniji pristup upravljanja poplavama, svi društveni, ekonomski i ekološki faktori se moraju uzeti u obzir kako bi se našla dugoročna rešenja i nekadašnja plavna područja povezala sa rekama.