Južni Banat   Kovačica  

Legat u Samošu čuva vrednu, a malo poznatu zaostavštinu Vladimira Fijata

Vladimir Fijat – ratni heroj i kolekcionar ostavio je značajan legat svom rodnom mestu Samošu. U prvobitnoj zbirci bilo je više od 300 vrednih umetničkih dela, od kojih i dela Modiljanija, Rubensa, Predića, Paje Jovanovića, album porodice Obrenović, Tolstojevo pismo i mnogi drugi.
Legat u Samošu čuva vrednu, a malo poznatu zaostavštinu Vladimira Fijata

FOTO: Printscreen/Facebook/Dom kulture Vladimir Fijat

Vladimir Fijat bio je trgovac, solunac, nosilac Zlatne Karađorđeve zvezde sa mačevima, Krsta svetog Đorđa i Obilićeve medalje kao i službenik u dvoru kralja Aleksandra. Rođen je u Samošu 30. novembra 1883. godine. 

Kada je započeo Prvi svetski rat, bez razmišljanja se javio na dobrovoljno služenje svojoj zemlji. U svom rukopisu, do detalja je opisao sam pristup armiji i načinu na koji su se drugi odnosili prema njegovoj odluci. O njegovom herojstvu i učešću u probijanju Solunskog fronta dokaz su brojne povelje i medalje koje se nalaze u muzeju koji nosi njegovo ime. 

Tokom života, Fijat je od svojih prijatelja dobijao razne umetnine u slikama ili vajarskim delima, ali i fotografije svojih prijatelja iz rata. Među eksponatima su se nalazila dela Didera, Ticijana, Modiljanija, Paje Bibića… 

Printscreen/Facebook/Dom kulture Vladimir Fijat

Svoju kolekciju sakupljenih umetnina, poklonio je svom rodnom Samošu 1956. godine.

Otvaranju muzeja, u zemljoradničkoj zadruzi, krajem novembra 1957, prisustvovao je i sam Fijat. Tada su bila izložena 273 eksponata. Posle nekoliko godina muzej je rasformiran i zbirka je nekoliko puta menjala lokacije. Do kraja 80-tih godina, iz prvobitne zbirke nestali su eksponati neprocenjive vrednosti kao i originalni spisak svih eksponata koje je Fijat predao legatu. Od oko 300 slika, gipsanih figura i reljefa, koje je Fijat predao legatu, danas ih je u Muzeju "Vladimir Fijat" u Samošu, jedva stotinak. 

Printscreen/Facebook/Dom kulture Vladimir Fijat

Ali Samoš ljubomorno čuva sve umetnine koje su ostale. Već par godina zaredom, uz podršku republičkih i pokrajnskih organa, rehabilituje svoj fond umetničkih dela. Dom kulture Vladimir M. Fijat, u okviru kog radi i legat, na restauraciji ima čak sedam umetničkih dela. Legat je otvoren za javnost i iz godine u godinu je sve posećeniji. 

Život Vladimira Fijata se završio tužno. Umro 16. marta 1959. godine u vršačkoj duševnoj bolnici. Pošto nije imao rodbinu, nije imao ko da ga sahrani u Samošu. Veruje se da je, o trošku države, sahranjen negde u Vršcu. Najtužnije je što njegovo grobno mesto, zasad, nije poznato, a vrlo je verovatno da ga niko nije ni tražio.

Printscreen/Facebook/Dom kulture Vladimir Fijat